Tramp ima odgovor na osporavanje zakonitosti carina: Ovo što sprema da uradi potpuno menja plan igre?

Dok sudovi osporavaju zakonitost njegovih trgovinskih mera, Donald Tramp sprema novi, pravno rizičan, ali strateški snažan odgovor – i to prvi put u istoriji Amerike. Carine koje su menjale pravila globalne trgovine sada dobijaju rezervnu pozadinu, a Trampova administracija balansira između pravnih ograničenja i političke ofanzive.

Trgovinski tim bivšeg predsednika Donalda Trampa priprema rezervnu strategiju nakon što je sud ove nedelje presudio da su carine koje je Tramp uveo, pozivajući se na vanredna ekonomska ovlašćenja, bile nezakonite, piše Volstrit žurnal.

Iako je savezni apelacioni sud u četvrtak privremeno dozvolio da carine ostanu na snazi tokom žalbenog postupka, zvaničnici razmatraju alternativne pravne osnove za nove, visoke tarife koje bi, prema Trampovim tvrdnjama, izbalansirale američki trgovinski bilans.

Sporno tumačenje zakona i dve opcije

Ova potencijalna promena pristupa osvetljava izazove s kojima se suočava Trampova ofanzivna trgovinska politika, zasnovana na širokom i često spornom tumačenju zakona. Dok su prethodni predsednici uglavnom koristili ovlašćenja jasno dodeljena od strane Kongresa, Tramp se oslonio na retko korišćen Zakon o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA), kako bi brzo nametnuo tarife gotovo svim trgovinskim partnerima SAD-a.

Kako je taj pravni okvir sada ozbiljno doveden u pitanje, Trampov tim razmatra dvostruku alternativu, prema tvrdnjama izvora upoznatih sa situacijom.

Prva opcija podrazumeva aktiviranje dosad neiskorišćenog člana 122. iz Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji omogućava uvođenje tarifa do 15% u trajanju od 150 dana kao odgovor na trgovinske neravnoteže. To bi administraciji dalo vremena da, koristeći član 301. istog zakona, pokrene ciljane akcije protiv pojedinačnih trgovinskih partnera zbog nepoštene prakse.

Druga opcija zahteva duži proces javnog obaveštavanja i komentarisanja, ali se unutar administracije smatra pravno stabilnijom u odnosu na IEEPA pristup, koji je ove nedelje proglašen neustavnim. Član 301. već je bio u primeni, uključujući i u Trampovom prvom mandatu u okviru trgovinskih mera protiv Kine. Ipak, odluka o novoj strategiji još nije doneta, a administracija bi mogla sačekati s njenim sprovođenjem dok god apelacioni sud dozvoljava primenu postojećih carina tokom žalbenog procesa.

Ni Bela kuća ni Kancelarija trgovinskog predstavnika nisu dali zvanične komentare. Portparolka Bele kuće, Karoline Levit, kratko je izjavila da se razmatraju i druge opcije, bez dodatnih detalja.

Rizici i koristi

Trampov savetnik za trgovinu i industriju, Piter Navaro, izjavio je za Blumberg TV da se razmatra kombinacija članova 122. i 301., ali i potencijalna primena Zakona o carinama iz 1930. godine (poznatog kao Smut-Hovli), koji omogućava uvođenje tarifa protiv zemalja koje diskriminišu SAD. Takođe se razmatra proširenje upotrebe nacionalno-bezbednosnih osnova za nametanje carina.

Sve ove opcije bile su razmatrane još na početku Trampovog prvog mandata, ali je tada odlučeno da se primeni IEEPA – zakon koji nikada ranije nije korišćen za uvođenje carina, ali je omogućio brzo reagovanje.

Sud za međunarodnu trgovinu u presudi je istakao da IEEPA ne pruža ovlašćenja za rešavanje trgovinskih deficita, i eksplicitno preporučio član 122. kao primereniji pravni okvir.

Međutim, prelazak na alternativni pravni temelj nosi sopstvene rizike – sudovi bi takav potez mogli da protumače kao priznanje poraza u aktuelnom žalbenom postupku. Everet Ejsenstat, bivši zamenik direktora Nacionalnog ekonomskog saveta, upozorava da bi „iznenadna promena strategije mogla izgledati kao gubitak vere u pozitivan ishod na sudu“.

Harel: To bi mogao da bude premet sudskih osporavanja

Piter Harel, bivši zvaničnik u Savetu za nacionalnu bezbednost u administraciji Džoa Bajdena, ocenjuje da bi novi pravni okvir mogao takođe biti predmet sudskih osporavanja, ali da je „daleko čvršći od IEEPA pristupa“.

„Sud je jasno naznačio da bi se trgovinski deficit trebalo rešavati kroz član 122., dok član 301. ima dugu istoriju i koristi se u borbi protiv konkretnih nepoštenih trgovinskih praksi“, kaže on.

Glavna prednost rezervnog plana je izbegavanje prekida u primeni tarifa, čime bi se očuvala američka pregovaračka pozicija. Administracija je u zahtevu za hitno odlaganje presude upozorila da „odluka ugrožava pregovore sa desetinama zemalja, slabeći predsednička ovlašćenja i narušavajući pregovarački okvir“.

Ova izjava je u suprotnosti sa tvrdnjama direktora Nacionalnog ekonomskog saveta Kevina Haseta, koji je naveo da pregovori protiču nesmetano i da su tri sporazuma blizu potpisivanja. Navaro je dodao: „U suštini, ništa se nije promenilo.“

Presuda je doneta samo nekoliko dana nakon što je Tramp zapretio Evropskoj uniji uvođenjem carina od 50%, da bi potom brzo povukao pretnju i postavio rok do 9. jula za postizanje dogovora – rok koji je sada pod znakom pitanja.

Evropska unija želi konstruktivan pristup pregovorima

Španski ministar privrede Karlos Kuerpo izjavio je da rast globalnih berzi potvrđuje stav EU da carine štete svima. Prema njegovim rečima, Evropska unija želi „konstruktivan pristup pregovorima“.

Pojedini analitičari smatraju da bi sudska presuda mogla olakšati postizanje trgovinskog sporazuma između SAD i EU uklanjanjem jedne od ključnih prepreka. Bivši evropski zvaničnik Ignacio Garsija Bersero ocenjuje da bi ukidanje američke carine od 10% i odustajanje od pretnji dodatnim tarifama otvorili prostor za pregovore o sektorskim carinama, poput onih na čelik i automobile – koje su uvedene iz bezbednosnih razloga i nisu obuhvaćene trenutnim sudskim sporom.

„Ako bi s obe strane preovladao pragmatičan pristup, ovo bi mogla biti prilika za postizanje uravnoteženijeg sporazuma, u interesu i SAD i EU“, zaključio je Bersero.

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji/Preneo D.M.)